ЈЕЗИЦИ ОТВАРАЈУ СРЦЕ И УМЕвропски дан језика, ове године под слоганом: „Језици отварају срце и ум“ У таласу радозналости и уз зрачак воље и наде овог дана смо удруженим снагама покушали да избришемо границе између земаља старог континента у нашој скромној учионици, у...
ШКОЛСКЕ ВЕСТИ
„Чаролија из црепуље”
УЧЕШЋЕ НА МАНИФЕСТАЦИЈИ „ЧАРОЛИЈЕ ИЗ ЦРЕПУЉЕ”У организацији Туристичке организације Ражањ, 17. 9. 2025. године, одржана је 5. гастрономска манифестација „Чаролије из црепуље”. Наша ученичка задруга „Вушовићево задругарство” се представила својим производима....
Дан српског јединства, слободе и националне заставе
ДАН СРПСКОГ ЈЕДИНСТВА, СЛОБОДЕ И НАЦИОНАЛНЕ ЗАСТАВЕ На дан када обележавамо пробој солунског фронта, наша школа испунила се љубављу и топлином. Учионицама се орила песма из срца наше будућности. Из раздраганих, ђачких очију. Поносно и сетно у исто време. Достојно...
Радионица у оквиру Ученичке задруге ,,Вушовићево задругарство”
РАДИОНИЦА У ОКВИРУ УЧЕНИЧКЕ ЗАДРУГЕ ,,ВУШОВИЋЕВО ЗАДРУГАРСТВО”У оквиру активности Ученичке задруге, 15. септембра 2025. године, реализоване су креативне радионице са ученицима од петог до осмог разреда. Радионице су осмишљене као простор за изражавање креативности,...
Пријем првака
ПРИЈЕМ ПРВАКА У петак, 29. августа 2025. године, у Дому културе у Ражњу одржан је свечани пријем ђака првака. Овом радосном догађају присуствовали су ученици првог разреда, њихови родитељи, учитељи, као и ученици петог разреда који су, глумом, песмом, игром и...
ДАН ШКОЛЕ
Поруке из прошлости – лекције за будућност
Време неумитно пролази и иза себе оставља трагове неког „прошлогˮ живота чије вредности тек само слутимо… У људској је природи да, оно што је било, брзо заборави, прекрије плаштом ужурбане садашњости и неизвесне будућности. Међутим, оно што је једном постојало, било изговорено или записано, заувек остаје да живи међу нама и живећи да нас подсећа да ништа није изгубљено све док постоје они који ће о томе говорити. Све тајанствености и лепоте једног света, једног исечка времена могу бити откривене уколико постоје људи који ће их, марљивошћу, љубављу и знањем, оживети. Ти људи су покретачи, проналазачи, научници, говорници, песници и мудраци као и они о којима говоре. Њихова је заслуга и за будуће нараштаје које образују, а који се већ сада показују достојним да понесу титулу великог човека – оног који ће свој таленат, ма који год он био, несебично поделити са другима.
У нашем „усамљеном градићу поред путаˮ, у нашој „малој, ал’ поносној школиˮ, постоји један дан у години који сви са нестрпљењем ишчекујемо; дан за који се месецима уназад припремамо; дан када су срца пуна, а сала Дома културе препуна званица, родитеља, наставника и, наравно, дечијег смеха и њиховог безбрижног, али беспрекорног талента… Тог дана, када се завеса подигне, почиње магија која дуго остаје у срцима свих присутних.
Обележавање Дана школе је традиција која са собом носи не само љубав, марљиви труд наставника, ученика и родитеља, већ и поруку да заједно можемо све – да је осећај јединства оно што нас чини посебнима. Ове године то јединство је попримило шире размере. Наиме, говорећи о великанима наше прошлости, настојали смо да, на веродостојан начин, прикажемо како они нису „изаˮ нас, већ да су део нас – наша прошлост, садашњост и будућност. Кроз интерпретацију познатих музичких, драмских, плесних и песничких тачака, отворили смо врата прошлости кроз која је ушао Сократ са својим мудростима; „допутоваоˮ је и Хомер са својим јунацима, научивши нас да у причама живи наш идентитет; Данте нам је поручио да је нада и те како важна у животу и да никада не одустајемо; Шекспир нас је подсетио на значај речи – на њихову моћ да могу променити свет; Леонардо да Винчи је обојио нашу прославу једним замахом четкице; Доситеј нам је дао наук о образовању и васпитању; Достојевски нас је научио да све највеће борбе водимо сами са собом; Бетовен је својом диригентском палицом, кроз своју „Оду радостиˮ, утоплио наша срца, док нас је Андрић подсетио на важност међусобне повезаности – на мостове који нас спајају. Свака изговорена реч, сваки одглумљени текст, свака отпевана песма, сваки плесни корак, још једном су нас подсетили на то колико је важно радити и стварати срцем – за прошлост, за садашњост – за будућност.
Хвала свима који су својим ангажовањем учинили да наша поносна школа буде још поноснија – на своје ученике, запослене, родитеље! И наравно да не заборавимо — прошлост није прошла. Она је у нама.
Јована Крстић,
наставница српског језика
Фотографије и видео снимке можете погледати у Галерији слика.

